EZ-ZARIJAT * VIJAČI
1. Tako Mi onih koji rasijavaju vijanjem,
2. Pa onih koji teret nose,
3. Te onih koji teku lagahno,
4. Te onih koji raspodjeljuju naredbom
5. Uistinu, ono čime vam se prijeti, Istina je,
6. I doista, Sud će se zbiti! –
7. Tako Mi neba punog putanja,
8. Uistinu, vi ste u govoru različiti.
9. Okreće se od njega ko je odvraćen.
10. Prokleti bili lažljivci,
11. Oni koji su u gamretu nemarni!
12. Pitaju: “Kad će Dan sudnji?”
13. Onog dana kad oni budu na vatri mučeni.
14. “Iskusite fitneluk svoj. Ovo je ono šta ste požurivali.”
15. Uistinu, bogobojazni će u baščama i izvorima biti,
16. Uzimaće ono šta im da Gospodar njihov. Uistinu, oni su prije toga
bili dobročinitelji;
17. Malo je bilo što su od noći spavali,
18. I ranim zorama oni su oprost tražili,
19. I u imecima njihovim za prosjaka i lišenog dio je bio.
20. A na Zemlji su znaci za uvjerene,
21. I u dušama vašim. Pa zar ne vidite?
22. I na nebu je opskrba vaša i ono šta vam se obećava.
23. Pa tako mi Gospodara neba i Zemlje, doista je to Istina, kao što vi
govorite!
24. Da li ti je stiglo kazivanje o gostima Ibrahimovim časnim?
25. Kad uđoše k njemu, pa rekoše: “Selam!” Reče: “Selam, ljudi
neznani.”
26. Tad se izmače do porodice svoje, te donese tele debelo,
27. Pa im ga primače. Reče: “Zar nećete jesti?”
28. Tad osjeti od njih strah. Rekoše: “Ne boj se!” I obradovaše ga
dječakom učenim.
29. Tad priđe žena njegova u galami, pa udari lice svoje i reče:
“Starica, nerotkinja!”
30. Rekoše: “Tako! Rekao Gospodar tvoj. Uistinu, On, On je Mudri,
Znalac.”
31. Reče: “Pa šta je posao vaš, o izaslanici?”
32. Rekoše: “Uistinu, mi smo poslani narodu zločinaca,
33. Da na njih spustimo kamenje glineno,
34. Kod Gospodara tvog označeno za razuzdane.”
35. Pa izvedosmo onog ko je u njemu bio od vjernika –
36. Ta nismo u njemu našli, osim kuću muslimana –
37. I ostavismo u njemu znak za one koji se plaše kazne bolne.
38. I u Musau, kad ga poslasmo faraonu sa autoritetom jasnim,
39. Pa se odvratio s osloncem svojim, i rekao: “Čarobnjak ili luđak!”
40. Pa smo dograbili njega i vojske njegove, te ih bacili u more, a on
je bio prijekora vrijedan.
41. I u Adu, kad na njih poslasmo vjetar jalovi,
42. Nije poštedio ništa što je dohvatio, a da ga nije učinio kao
truhlež.
43. I u Semudu, kad im je rečeno: “Uživajte neko vrijeme!”
44. Pa su se oglušili o naredbu Gospodara svog, te ih je udario grom, a
oni su gledali;
45. Tad nikako nisu mogli ustati, niti se odbraniti.
46. I narodu Nuhovom od ranije. Uistinu, oni su bili narod grješnika.
47. A nebo – sazdali smo ga energijama – i uistinu, Mi smo Širitelji.
48. A Zemlju – raširili smo je – pa divni su Oni koji su prostrli.
49. I od svake stvari stvorili smo par, da biste se vi poučili.
50. “Zato bježite k Allahu; uistinu, ja sam vam od Njega opominjač
jasni,
51. I ne stavljajte uz Allaha boga drugog. Uistinu, ja sam vam od Njega
opominjač jasni.”
52. Isto tako, nije došao onima prije njih nijedan poslanik, a da nisu
rekli: “Čarobnjak” ili “Luđak!”
53. Zar su to oporučivali jedni drugima? Naprotiv, oni su bili narod
prekršitelja.
54. Pa okreni se od njih, ta nećeš ti biti prekoren.
55. I opominji, pa uistinu će opomena koristiti vjernicima.
56. A stvorio sam ljude i džinne jedino da Me obožavaju.
57. Ne želim od njih nikakvu opskrbu, niti želim da Me hrane.
58. Uistinu! Allah! On je Opskrbljivač, Posjednik energije, Jaki!
59. Pa uistinu, oni koji čine zulm, imaće udio sličan udjelu drugova
njihovih. Zato neka Me ne požuruju.
60. Pa teško onima koji ne vjeruju, od Dana njihovog kojim im se
prijeti!
S