HUD * HUD
1. Alif. Lam. Ra. Knjiga – učinjeni su presudnim ajeti njeni, zatim
razjašnjeni od Mudrog, Obaviještenog:
2. Da obožavate samo Allaha. “Uistinu! Ja sam vam od Njega opominjač i
donosilac radosnih vijesti,
3. I da tražite oprost od Gospodara svog, potom Mu se pokajte, daće vam
da uživate uživanjem lijepim do roka određenog, i daće svakom
posjedniku dobrote, dobrotu Svoju. A ako se okrenete, pa uistinu, ja se
bojim nad vama kazne Dana velikog.
4. Allahu je povratak vaš, a On je nad svakom stvari Posjednik moći.”
5. Zar oni uistinu ne udvajaju grudi svoje da se sakriju od Njega? Zar
ne zna – kad se prekrivaju odjećom svojom – šta skrivaju i šta
obznanjuju? Uistinu! On je Znalac onog u grudima.
6. I nema ni jedne životinje na Zemlji, a da nije na Allahu opskrba
njena, i zna boravište njeno i njeno mjesto odlaganja. Sve je u Knjizi
jasnoj.
7. I On je Taj koji je stvorio nebesa i Zemlju u šest dana – a bio je
Arš Njegov nad vodom – da bi vas iskušao, koji je od vas bolji djelom.
A ako kažeš: “Uistinu, vi ćete biti podignuti poslije smrti!”, sigurno
će reći oni koji ne vjeruju: “Ovo je samo sihr očiti.”
8. A ako im odložimo kaznu do vremena odbrojanog, sigurno će reći: “Šta
je zadržava?” Zar ne? Na Dan kad im dođe, neće od njih okrenuta biti, i
spopast će ih ono čemu su se izrugivali.
9. I ako damo da čovjek okusi od Nas milost, zatim mu je istrgnemo,
uistinu, on je očajan, nezahvalan.
10. A ako damo da on iskusi blagonaklonost, nakon što ga je nevolja
dotakla, sigurno će reći: “Zla su otišla od mene.” Uistinu, on je
veseo, hvalisav,
11. Izuzev onih koji pokažu strpljivost i budu radili dobra djela, ti
takvi će imati oprost i nagradu veliku.
12. Pa možda bi ti izostavio dio onog šta ti se objavljuje, i stiskla
time prsa tvoja, što govore: “Zašto mu se ne spusti riznica ili ne dođe
s njim melek?” Ti si samo opominjač, a Allah je nad svakom stvari
Zaštitnik.
13. Zar govore: “Izmišlja ga.” Reci: “Pa donesite deset sura sličnih
njemu, izmišljenih, i pozovite koga možete mimo Allaha, ako ste
istiniti!”
14. Pa ako vam se ne odazovu, tad znajte da je objavljen znanjem
Allahovim, i da nema boga sem Njega. Pa jeste li vi muslimani?
15. Ko želi život Dunjaa i ukras njegov, isplatićemo im djela njihova u
njemu i oni u njemu neće biti oštećeni.
16. To su oni koji će na Ahiretu imati samo vatru, a propast će šta su
činili na njemu, a zaludno je šta su radili.
17. Pa da li je, ko je na dokazu jasnom od Gospodara svog – a uči ga
svjedok od Njega, i prije njega Knjiga Musaova – vodič i milost? Takvi
vjeruju u njega. A ko od stranaka ne vjeruje u njega – pa vatra će biti
mjesto njegovo. Zato ne budi u sumnji o tome. Uistinu, on je Istina od
Gospodara tvog; ali, većina ljudi ne vjeruje.
18. A ko je nepravedniji od onog ko izmišlja protiv Allaha laž? Takvi
će biti dovedeni pred Gospodara svog, a svjedoci će reći: “To su oni
koji su lagali protiv Gospodara svog.” Zar ne? Prokletsvo Allahovo je
na zalimima,
19. Onima koji odvraćaju od puta Allahovog i traže iskrivljenost u
njemu, a oni su u Ahiret nevjernici.
20. Takvi neće biti ti koji će umaći na Zemlji i neće oni imati mimo
Allaha nikakvih zaštitnika! Udvostručiće im se kazna! Nisu se mogli
(koristiti) sluhom, niti osmatrati.
21. Takvi su oni koji izgube duše svoje, a nestaće od njih šta su
izmišljali.
22. Nema sumnje da će oni, (baš) oni na Ahiretu biti najveći gubitnici.
23. Uistinu, oni koji vjeruju i rade dobra djela, i budu skrušeni
Gospodaru svom – takvi će biti stanovnici Dženneta. Oni će u njemu
vječno biti.
24. Primjer (ovih) dviju skupina, je kao slijepca i gluhog, i onog koji
vidi i onog koji čuje. Jesu li isti primjerom? Pa zar nećete
razmisliti?
25. I doista smo poslali Nuha narodu njegovom: “Uistinu! Ja sam vam
opominjač jasni,
26. Da obožavate samo Allaha. Uistinu! Ja se plašim nad vama kazne Dana
bolnog.
27. Tad rekoše uglednici koji nisu vjerovali iz naroda njegovog:
“Vidimo te samo kao smrtnika sličnog nama, i vidimo te – slijede te
samo oni koji su najniži naši, nesmotreno, i ne vidimo nikakvu vašu
vrednotu nad nama; naprotiv, smatramo vas lažovima.”
28. Reče: “O narode moj! Da li vidite, ako sam ja na jasnom dokazu od
Gospodara svog – a dao mi je od Sebe milost – pa vam nejasnim učinjen,
zar ćemo vas primorati na to, a vi njegovi mrzitelji?”
29. “I o narode moj! Ne tražim od vas za to imetak. Nagrada moja je
jedino do Allaha; a nisam ja progonitelj onih koji vjeruju. Uistinu,
oni će sresti Gospodara svog. Međutim, ja vas vidim narodom koji ne
zna.”
30. “I o narode moj! Ko će mi pomoći protiv Allaha, ako ih otjeram? Pa
zar se nećete opametiti?
31. I ne kažem vam: ’Kod mene su riznice Allahove’, niti ’Znam
nevidljivo’, i ne kažem: ’Uistinu, ja sam melek.’ I ne govorim onima
koje preziru oči vaše (da) im Allah neće dati dobro. Allah je Najbolji
znalac onog šta je u dušama njihovim. Uistinu, ja bih tad bio od
zalima.”
32. Rekoše: “O Nuhu! Već si raspravljao s nama, pa si povećao
raspravljanje naše; zato nam daj to čime nam prijetiš, ako si od
istinitih.”
33. Reče: “Samo će vam Allah to dati, ako hoće, a niste vi ti koji će
umaći.
34. I neće vam koristiti savjet moj, ako želim da vas posavjetujem, ako
Allah bude želio da vas zavede. On je Gospodar vaš i Njemu ćete se
vratiti.”
35. Zar govore: “Izmišlja ga.” Reci: “Ako ga izmišljam – pa na meni je
krivica moja, a ja sam slobodan od tog što ste skrivili.”
36. I bi objavljeno Nuhu: “Niko neće vjerovati iz naroda tvog, izuzev
ko je već vjerovao. Zato se ne sekiraj zbog onog šta čine,
37. I gradi lađu pred očima Našim i objavom Našom i ne obraćaj Mi se
zbog onih koji su činili zulm. Uistinu! Oni će biti potopljeni.”
38. I gradio je lađu; i kad god bi kraj njega prošli uglednici iz
naroda njegovog, smijali bi mu se. Reče: “Ako nam se smijete, pa
uistinu, mi ćemo se smijati vama, kao što se smijete.
39. Pa znaćete onog kome će doći kazna, sramoteći ga, i na koga će se
sručiti kazna trajna.”
40. Dok, kad dođe naredba Naša i šiknu peć, rekosmo: “Ukrcaj u nju od
svake vrste dvoje; i porodicu svoju – izuzev onog kome je prethodila
Riječ – i ko je vjerovao.” A nije vjerovalo s njim, izuzev malo (njih).
41. I reče (Nuh): “Ukrcajte se u nju! U ime Allaha je plovidba njena i
pristanak njen. Uistinu, Gospodar moj je Oprosnik, Milosrdni.”
42. I ona je plovila s njima na talasu kao brda. I zovnu Nuh sina svog
– a bio je odvojen: “O sinčiću moj! Ukrcaj se s nama i ne budi s
kafirima!”
43. (Sin) reče: “Pribjeći ću planini, zaštitiće me od vode.” (Nuh)
reče: “Nema zaštitnika danas od naredbe Allahove, izuzev kome se
smilovao.” I nadođe između njih dvojice talas i bi od potopljenih.
44. I bi rečeno: “O Zemljo! Progutaj vodu svoju!” I: “O nebo!
Prestani!” I opade voda, i naredba bi izvršena i nasuka se na Džudijj,
i bi rečeno: “Daleko bio narod zalima!”
45. I zovnu Nuh Gospodara svog, pa reče: “Gospodaru moj! Uistinu, sin
moj je iz porodice moje, a uistinu, obećanje Tvoje je Istina, a Ti si
Najmudriji od sudaca!”
46. Reče: “O Nuhu! Uistinu, on nije od porodice tvoje; uistinu, on je
posla drugačijeg od dobrog, zato Me ne pitaj o onom o čemu ti nemaš
znanje. Uistinu, Ja te savjetujem da ne budeš od džahila.”
47. Reče: “Gospodaru moj! Uistinu, ja tražim zaštitu u Tebe da Te ne
upitam ono o čemu ja nemam znanje. I ako mi ne oprostiš i
56. Uistinu! Ja se uzdam u Allaha, Gospodara svog i Gospodara vašeg.
Nema nijedne životinje, a da On nije Držalac za kiku njenu! Uistinu,
Gospodar moj je na putu pravom.
57. Pa ako se okrenete, pa doista sam vam dostavio ono s čim sam vam
poslat. A daće Gospodar moj da (vas) naslijedi narod drugačiji od vas,
a nećete Njemu štetiti nimalo. Uistinu, Gospodar moj je nad svakom
stvari Čuvar.”
58. I pošto dođe naredba Naša, spasismo Huda i one s njim koji su
vjerovali, milošću od Nas, i izbavismo ih od kazne grube.
59. A to je bio Ad. Nijekali su ajete Gospodara svog i suprotstavljali
se poslanicima Njegovim, i slijedili naredbu svakog tiranina
svojeglavog.
60. I bili su slijeđeni na ovom Dunjau prokletstvom, i (biće) na Dan
kijameta. Zar nije uistinu Ad – (oni) nevjerovali u Gospodara svog? Zar
nije dalako Ad, narod Hudov?
61. I Semudu, brata njihovog Saliha. Reče: “O narode moj! Obožavajte
Allaha! Nemate vi drugog boga sem Njega. On vas je sazdao od zemlje i
nastanio vas na njoj, zato tražite oprost od Njega, potom Mu se
pokajte. Uistinu, Gospodar moj je Bliski, Onaj koji se odaziva.”
62. Rekoše: “O Salih! Doista si među nama bio (kao) onaj od kojeg se
nada, prije ovog. Zar ćeš nam zabraniti da obožavamo ono šta su
obožavali očevi naši, a uistinu, mi smo u sumnji zbunjujućoj prema onom
čemu nas pozivaš.”
63. Reče: “O narode moj! Da li vidite? – Ako sam na jasnom dokazu od
Gospodara svog – a dao mi je od Sebe milost – pa ko će me pomoći protiv
Allaha, ako Ga ne poslušam? Ta povećali biste mi samo gubitak.
64. I o narode moj! Ova deva Allahova za vas je znak. Zato je pustite
da pase po zemlji Allahovoj, i ne dotičite je zlom, pa da vas ne
spopane kazna bliska.”
65. Tad je raniše, pa on reče: “Uživajte u boravištu vašem tri dana! To
je prijetnja drugačija od lažne.”
66. Pa pošto dođe naredba Naša, spasismo Saliha i one s njim koji su
vjerovali, milošću od Nas, i od poniženja tog dana. Uistinu! Gospodar
tvoj, On je Silni, Moćni.
67. I spopade one koji su činili zulm, krik, pa osvanuše u domovima
njihovim povaljani,
68. Kao da nisu boravili u njima. Zar nije uistinu Semud – (oni)
nevjerovali u Gospodara njihovog? Zar nije daleko Semud?
69. A doista su izaslanici Naši došli Ibrahimu sa radosnom viješću,
rekoše: “Selam!” Reče: “Selam!” Tad nije oklijevao da donese tele
pečeno.
70. Pa pošto vidje (da) ga ruke njihove ne dosežu, ne pozna ih i osjeti
od njih strah. Rekoše: “Ne boj se! Uistinu, Mi smo poslati narodu
Lutovu.”
71. A žena njegova je stajala, pa se nasmija. Tad je obradovasmo
Ishakom, a iza Ishaka, Jakubom.
72. Reče: “O teško meni! Zar da rodim, a ja sam starica i ovaj moj muž
je starac? Uistinu, ovo je stvar čudna!”
73. Rekoše: “Zar se čudiš zbog odredbe Allahove? Milost Allahova i
blagoslovi Njegovi su na vama, stanovnici kuće. Uistinu! On je
Hvaljeni, Slavni.”
74. Pa pošto Ibrahima napusti strah i dođe mu radosna vijest,
raspravlaljao je s Nama o narodu Lutovom.
75. Uistinu, Ibrahim je bio blag, osjećajan, onaj koji se obraćao.
76. O Ibrahime! Okani se ovog. Uistinu, to je već došla naredba
Gospodara tvog. A uistinu oni – njima će stići kazna neotklonjiva.
77. I pošto izaslanici Naši dođoše Lutu, sneveseli se zbog njih i bi
pritješnjen zbog njih, nemoćan, i reče: “Ovo je dan mučan.”
78. I dođe mu narod njegov žureći mu, a otprije su radili zla djela.
Reče: “O narode moj! Ove kćeri moje, one su čišće za vas. Zato se bojte
Allaha i ne sramotite me (pred) gostima mojim. Zar nema među vama
čovjeka ispravanog?”
79. Rekoše: “Doista znaš, nemamo mi na kćeri tvoje nikakvo pravo; a
uistinu, ti znaš šta želimo.”
80. Reče: “Kad bih ja imao protiv vas silu ili imao potporu žestoku.”
81. Rekoše: “O Lute! Uistinu, mi smo izaslanici Gospodara tvog. Neće te
doseći. Zato kreni s porodicom svojom u dijelu noći i neka se niko od
vas ne okreće, izuzev žene tvoje. Uistinu, to što će pogoditi nju, je
ono što će pogoditi njih. Uistinu, rok njihov je jutro. Zar jutro nije
blisko?”
82. Pa pošto dođe naredba Naša, učinismo visoko njihovo niskim
njihovim, i izlismo na njih kamenje glineno u slojevima,
83. Obilježeno kod Gospodara tvog. A nije to od zalima da
91. Rekoše: “O Šuajbe! Ne razumijemo mnogo od tog šta govoriš, a
uistinu, mi te među nama vidimo slabim. A da nije porodice tvoje,
sigurno bismo te kamenovali, i nisi ti močan protiv nas.”
92. Reče: “O narode moj! Zar vam je porodica moja uglednija od Allaha?
A zabacili ste Ga iza sebe zanemarenog. Uistinu, Gospodar moj je Taj
koji obuhvata to što radite.”
93. “I o narode moj! Radite prema moći svojoj, uistinu, ja sam radnik.
Saznaćete kome će stići kazna koja će ga poniziti i ko je lažac. I
očekujte! Uistinu! Ja sam sa vama čekalac.”
94. I pošto dođe naredba Naša, spasismo Šuajba i one s njim koji su
vjerovali, milošću od Nas. A one koji su činili zulm pogodi krik, te
osvanuše u domovima njihovim povaljani,
95. Kao da nisu boravili u njima. “Zar nije daleko Medjen, kao što je
udaljen Semud?”
96. A doista, poslali smo Musaa sa znacima Našim i autoritetom očitim,
97. Faraonu i uglednicima njegovim, pa su slijedili naredbu faraonovu,
a nije naredba faraonova bila ispravna.
98. Predvodiće narod svoj na Dan kijameta, pa će ih dovesti vatri. A
loše je mjesto dolaska!
99. I slijeđeni su na ovom (svijetu) prokletstvom, i na Dan kijameta; a
loš je dar poklonjeni.
100. To su neke vijesti gradova koje kazujemo tebi. Neki od njih stoje,
a (neki) su pokošeni.
101. I nismo im učinili zulm, nego su zulm učinili dušama svojim. Tad
im nisu koristila božanstva njihova koja su prizivali mimo Allaha,
nimalo, pošto je došla naredba Gospodara tvog; a povećala su im jedino
propast.
102. A takvo je grabljenje Gospodara tvog, kad dograbi (stanovništvo)
gradova, a oni budu zulumčarski. Uistinu! Grabljenje Njegovo je bolno,
žestoko.
103. Uistinu, u tome je znak za onog ko se boji kazne Ahireta. To je
Dan kojem će se sabrati ljudi i to je Dan svjedočeni;
104. A odgađamo ga samo do roka odbrojanog.
105. Na dan kad dođe, neće govoriti duša, osim s dopuštenjem Njegovim.
Tad će (neko) od njih biti nesretnik, a (neko) sretnik.
106. Pa što se tiče onih koji su nesretni, pa biće u vatri; imaće oni u
njoj uzdisanje i hroptanje.
107. Vječno će biti u njoj dok traju nebesa i Zemlja, osim šta htjedne
Gospodar tvoj. Uistinu, Gospodar tvoj je Onaj koji čini šta želi.
108. A što se tiče onih koji će imati sreću, pa biće u Džennetu, vječno
u njemu dok traju nebesa i Zemlja, osim šta htjedne Gospodar tvoj: dar
neprekidan.
109. Zato ne budi u sumnji za ono šta ovi obožavaju. Obožavaju samo kao
što su obožavali očevi njihovi prije. A uistinu! Mi ćemo im isplatiti
dio njihov neumanjen.
110. I doista, dali smo Musau Knjigu, pa je došlo do razilaženja o
njoj. A da nije Riječ prethodila od Gospodara tvog, sigurno bi bilo
presuđeno među njima. A uistinu, oni su o njemu u sumnji zbunjujućoj.
111. I doista će svakom od njih isplatiti Gospodar tvoj djela njihova.
Uistinu! On je o onom šta rade Obaviješteni.
112. Zato budi prav kao što ti je naređeno i onaj ko se pokajao s
tobom, i ne prevršujte. Uistinu! On je onog šta radite Vidilac.
113. I ne oslanjajte se na one koji čine zulm, pa da vas dotakne vatra.
A nemate vi mimo Allaha nikakvih zaštitnika, zatim nećete biti
pomognuti.
114. I obavljaj salat na dva kraja dana i dolaskom noći. Uistinu dobra
djela otklanjaju zla djela. To je opomena za one koji se podsjećaju.
115. I strpi se. Pa uistinu, Allah neće dati da propane nagrada
dobročinitelja.
116. Pa zašto nije bilo nekih pokoljenja prije vas, posjednika
ostataka, koji bi zabranjivali fesad na Zemlji, izuzev malo koga od
njih (kog) smo spasili? A slijedili su oni koji su činili zulm, ono u
čemu su uživali, i bili su zločinci.
117. A neće Gospodar tvoj uništavati gradove zulmom, budu li stanovnici
njihovi dobročinitelji.
118. A da je htio Gospodar tvoj, sigurno bi učinio ljude ummom jednom,
a ne prestaju biti različiti,
119. Izuzev kome se smiluje Gospodar tvoj; a zbog toga ih je stvorio. I
ispuniće se Riječ Gospodara tvog: “Sigurno ću napuniti Džehennem
džinnima i ljudima zajedno.”
120. I sve (šta) ti kazujemo od vijesti poslanika je ono čim jačamo
srce tvoje. A došla ti je u ovome Istina i savjet, i pouka vjernicima.
121. I reci onima koji ne vjeruju: “Radite prema moći svojoj! Uistinu,
mi smo radnici.
122. I očekujte! Uistinu, mi smo čekatelji.”
123. A Allahovo je nevidljivo nebesa i Zemlje i Njemu se vraća svaka
stvar. Zato obožavaj Njega i uzdaj se u Njega. A nije Gospodar tvoj
nemaran za ono šta radite.