IBRAHIM * IBRAHIM
1. Alif. Lam. Ra. Knjiga – objavljujemo je tebi da izvedeš ljude iz
tmina na svjetlost, s dozvolom Gospodara njihovog, na put Moćnog,
Hvaljenog,
2. Allaha, Onog čije je šta je na nebesima i šta je na Zemlji. A teško
nevjernicima od kazne žestoke!,
3. Onima koji više vole život Dunjaa od Ahireta i odvraćaju od puta
Allahovog i traže ga iskrivljenim. Takvi su u zabludi dalekoj.
4. I slali smo svakog poslanika samo s jezikom naroda njegovog, da im
objasni. Pa, Allah zabluđuje koga hoće, a upućuje koga hoće; a On je
Moćni, Mudri!
5. I doista smo poslali Musaa sa znakovima Našim: “Izvedi narod svoj iz
tmina na svjetlost i opomeni ih danima Allahovim.” Uistinu, u tome su
znaci svakom strpljivom, zahvalnom.
6. I kad reče Musa narodu svom: “Sjetite se blagodati Allahove nad
vama, kad vas je izbavio od ljudstva faraovnovog, mučili su vas zlom
kaznom i klali sinove vaše, a davali da žive žene vaše. A u tome je
bilo strašno iskušenje od Gospodara vašeg.”
7. I kad najavi Gospodar vaš: “Ako budete zahvaljivali, sigurno ću vam
uvećati; a ako ne budete zahvaljivali, uistinu, kazna Moja je žestoka.”
8. I reče Musa: “Ako budete nezahvalni vi i onaj ko je na Zemlji, svi,
pa uistinu, Allah je Neovisni, Hvaljeni.”
9. Zar vam nije stigla vijest onih prije vas: naroda Nuhovog i Ada, i
Semuda i onih poslije njih? Zna ih samo Allah. Dolazili su im poslanici
njihovi sa jasnim znacima, pa su stavljali ruke svoje u usta svoja, i
govorili: “Uistinu, mi ne vjerujemo u ono s čim ste poslani, i uistinu,
mi smo prema onom čemu nas pozivate u sumnji zbunjujućoj.”
10. Govorili bi poslanici njihovi: “Zar je u Allaha sumnja, Stvoritelja
nebesa i Zemlje? Poziva vas da vam oprosti grijehe vaše i ostavi vas do
roka određenog.” Rekli bi: “Vi ste samo smrtnici slični nama! Želite da
nas odvratite od onog šta obožavaju očevi naši, zato nam dajte dokaz
jasan.”
11. Poslanici njihovi bi im rekli: “Mi smo samo smrtnici slični vama,
međutim Allah obdaruje koga hoće od robova Svojih. I nije za nas da vam
donosimo dokaz, izuzev s dozvolom Allahovom. A u Allaha zato neka se
pouzdaju vjernici!
12. A šta nam je da se ne bi pouzdali u Allaha, a već nas je uputio
putevima našim. I sigurno ćemo se strpiti nad onim čim nas
uznemiravate. A u Allaha zato neka se pouzdaju pouzdavatelji.”
13. A oni koji nisu vjerovali rekli bi, poslanicima svojim: “Sigurno
ćemo vas protjerati iz zemlje naše, ili ćete se sigurno vratiti u
millet naš.” Tad bi im objavljivao Gospodar njihov: “Sigurno ćemo
uništiti zalime,
14. I sigurno ćemo Zemlju nastaniti vama, poslije njih. To je za onog
ko se boji stajanja preda Mnom i boji se prijetnje Moje.”
15. I tražili su presudu (pobjedu), i propao bi svaki buntovni,
svojeglavi.
16. Ispred njega je Džehennem, a biće napajan vodom gnojavom,
17. Žderaće je, a jedva da će je progutati, i dolaziće mu smrt sa
svakog mjesta, a neće on biti mrtav. I ispred njega će biti kazna
gruba.
18. Primjer onih koji ne vjeruju u Gospodara svog: Djela njihova su kao
pepeo kojeg raznese vjetar u danu olujnom. Neće upravljati ni nad čim
od onog šta su zaradili. To je ta zabluda daleka.
19. Zar ne vidiš da je Allah stvorio nebesa i Zemlju s Istinom? Ako
hoće, odstraniće vas, i dovesti stvorenje novo;
20. A nije to za Allaha teško.
21. I izaći će Allahu svi, pa će slabi reći onima koji su se oholili:
“Uistinu, mi smo bili vaše pristalice, pa hoćete li nam vi imalo
koristiti protiv kazne Allahove?” Reći će: “Da je nas uputio Allah,
sigurno bismo vas uputili. Isto nam je uzrujavali se ili trpili, nema
za nas nikakva pribježišta.”
22. I reći će šejtan, pošto stvar bude presuđena: “Uistinu! Allah vam
je dao obećanje istinito, i obećao sam vam, pa sam vas iznevjerio. I
nisam ja nad vama imao nikakvu vlast osim što sam vas pozivao, pa ste
mi se odazvali. Zato ne korite mene, a korite duše svoje. Nisam ja
pomagač vaš, niti ste vi pomagači moji. Uistinu, ja sam poricao to što
ste me pridruživali ranije.” Uistinu, zalimi – imaće oni kaznu bolnu.
23. I biće dato da oni koji vjeruju i čine dobra djela uđu u bašče
ispod kojih teku rijeke, vječno će biti u njima s dozvolom Gospodara
njihovog. Pozdrav njihov u njima će biti: “Selam!”
24. Zar ne vidiš kako Allah navodi primjer riječi dobre kao drveta
dobrog: korijen njegov je čvrst, a njegove grane u nebu,
25. Daje plodove svoje svake sezone s dozvolom Gospodara svog. A Allah
navodi primjere ljudima, da bi se oni podsjetili.
26. A primjer loše riječi je kao loše drvo iščupano nad zemljom, nema
ono nikakve stabilnosti.
27. Allah ojačava one koji vjeruju rječju čvrstom u životu Dunjaa i na
Ahiretu, a zabluđuje Allah zalime; a Allah čini šta hoće.
28. Zar ne vidiš one koji su blagodat Allahovu zamijenili kufrom i
učinili da se narod njihov spusti u kuću propasti,
29. Džehennem, pržiće se njime, a loše je stanište.
30. I načinili su Allahu suparnike da zavode s puta Njegovog. Reci:
“Uživajte! Pa uistinu, dolazište vaše je vatri.”
31. Reci robovima Mojim koji vjeruju, (da) obavljaju salat i udjeljuju
od onog čim smo ih opskrbili, tajno i javno, prije no dođe Dan u kojem
neće biti trgovine, niti prijateljstva.
32. Allah je Taj koji je stvorio nebesa i Zemlju, i spušta s neba vodu,
pa izvodi njome voće, (kao) opskrbu za vas. I potčinio vam je plovila,
da plove morem po naredbi Njegovoj, i potčinio je za vas rijeke;
33. I potčinio je za vas Sunce i Mjesec – oboje (us)trajno, i potčinio
je za vas noć i dan,
34. I daje vam od svačeg što od Njega tražite. A ako biste brojali
blagodati Allahove, ne biste ih izračunali. Uistinu, čovjek je uveliko
zalim, nezahvalnik!
35. I kad reče Ibrahim: “Gospodaru moj! Učini ovaj grad sigurnim, i
sačuvaj mene i sinove moje od obožavanja idola.
36. Gospodaru moj! Uistinu, oni su zaveli mnoge od ljudi. Pa ko mene
bude slijedio, pa uistinu on je od mene, a ko me ne posluša – pa
uistinu, Ti si Oprosnik, Milosrdni.
37. Gospodaru naš! Uistinu! Ja sam naselio neke od potomaka svojih u
dolini neobradivoj, kod Kuće Tvoje Svete, Gospodaru naš, da bi
obavljali salat; zato učini da srca ljudi žude ka njima, i opskrbi ih
plodovima, da bi oni zahvaljivali.
38. Gospodaru naš! Uistinu, Ti znaš šta krijemo i šta obznanjujemo. A
neće se sakriti od Allaha nikakva stvar u Zemlji, niti u nebu.
39. Hvala Allahu koji mi je u starosti podario Ismaila i Ishaka!
Uistinu, Gospodar moj je Onaj koji čuje dowu.
40. Gospodaru moj! Učini me ustrajnim u salatu i (isto) od potomaka
mojih, Gospodaru naš, i primi dowu moju.
41. Gospodaru naš! Oprosti meni i roditeljima mojim i vjernicima na Dan
kad krene obračun.”
42. I nikako ne računaj da je Allah nemaran prema onom šta rade zalimi.
Samo im odgađa do Dana u kojem će se ukočiti pogledi.
43. Biće trkači uzdignutih glava svojih, neće im se vraćati treptaj
njihov, a srca njihova (kao) vazduh će biti.
44. I upozori ljude Danom (kad) će im doći kazna, pa će reći oni koji
su činili zulm: “Gospodaru naš! Ostavi nas do roka bliskog. Odazvaćemo
se pozivu Tvom, i slijedićemo poslanike.” Zar se niste kleli prije da
vam nema nikakva nestanka?
45. A stanovali ste u nastambama onih koji su činili zulm dušama
svojim, i bilo vam je jasno kako smo s njima postupili, a naveli smo
vam primjere.
46. I doista su pleli spletku svoju, a kod Allaha je spletka njihova,
makar spletka njihova bila (takva) da njome brda nestanu.
47. Zato nikako ne misli da je Allah prekršilac obećanja Svog
poslanicima Svojim. Uistinu! Allah je Moćni, Vlasnik osvete.
48. Na Dan kad bude zamijenjena Zemlja drugačijom Zemljom i nebesa, i
kad se pojave Allahu Jedinom, Pokoritelju:
49. I vidiš zločince Tog dana povezane u lance,
50. Odjeća njihova bit će od katrana, a lica njihova pokrivaće vatra,
51. Da bi isplatio Allah svakoj duši šta je zaradila. Uistinu! Allah je
brz obračunom.
52. Ovo je Poruka ljudima – i da se opomenu njome, i da znaju da je On
Bog Jedini, i da se pouče posjednici razuma.