LUKMAN * LUKMAN
1. Alif. Lam. Mim.
2. To su znaci Kitaba mudrog,
3. Upute i milosti za dobročinitelje,
4. One koji obavljaju salat i daju zekat, a oni su u Ahiret, oni
uvjereni.
5. Takvi su na Uputi Gospodara svog, a ti takvi su uspješni.
6. I od ljudi je ko kupuje priču za zabavu, da bi zavodio s puta
Allahovog bez ikakva znanja i uzimao ga ruglom. Ti takvi će imati kaznu
prezrenu.
7. A kad mu se uče ajeti Naši, okrene se oholo kao da ih nije čuo, kao
da je u oba njegova uha gluhoća. Zato ga obraduj kaznom bolnom.
8. Uistinu, oni koji vjeruju i čine dobra djela, imaće oni bašče
uživanja,
9. Vječno će biti u njima. Obećanje Allahovo je istinito; a On je
Moćni, Mudri.
10. Stvorio je nebesa bez stubova koje vidite, i postavio po Zemlji
planine stabilne da vas ne trese, i razasuo po njoj svakovrsnu živinu.
I spustili smo s neba vodu, pa učinili da na njoj iznikne (bilje) svake
vrste plemenite.
11. Ovo je stvaranje Allahovo. Pa pokažite Mi šta su to stvorili oni
mimo Njega! Naprotiv, zalimi su u zabludi očitoj.
12. I doista, dali smo Lukmanu mudrost: “Zahvaljuj Allahu! A ko
zahvaljuje – pa samo zahvaljuje za dušu svoju. A ko ne zahvaljuje – pa
uistinu, Allah je Neovisni, Hvaljeni.”
13. I kad reče Lukman sinu svom – a on ga je savjetovao: “O sinčiću
moj! Ne pridružuj Allahu. Uistinu, širk je zulm strašan!”
14. I wassijetili smo čovjeku za roditelje njegove – nosila ga je majka
njegova slabošću nad slabosti, a odbijanje njegovo je u dvije godine:
“Zahvaljuj Meni i roditeljima svojim, Meni je dolazište!”
15. A ako se bore s tobom da Mi pridružiš ono o čemu ti nemaš znanje,
tad ne poslušaj njih dvoje. I druži se s njima na Dunjau uljudno, i
slijedi put onog ko Mi se obraća. Zatim je Meni povratak vaš, pa ću vas
obavijestiti o onom šta ste radili.
16. “O sinčiću moj! Uistinu! Bilo to težine zrna gorušice, u stijeni
ili u nebesima ili u Zemlji, iznijeće ga Allah. Uistinu! On je Fini,
Obaviješteni.
17. O sinčiću moj! Obavljaj salat i naređuj dobro, a zabranjuj
nevaljalo, i strpi se nad onim šta te zadesi. Uistinu, to su odlučujuće
stvari.
18. I ne iskrivljuj obraz svoj ljudima, i ne hodaj po Zemlji likujući.
Uistinu! Allah ne voli nijednog varalicu, hvalisavca.
19. I budi umjeren u hodu svom i spusti glas svoj. Uistinu, najružniji
glasovi su njakanje magaraca.”
20. Zar ne vidite da je za vas Allah potčinio šta je na nebesima i šta
je na Zemlji, i upotpunio vam blagodati Svoje svana i iznutra? A od
ljudi je ko raspravlja o Allahu bez znanja i bez Upute, i bez Knjige
osvjetljavajuće.
21. A kad im se kaže: “Slijedite ono šta je objavio Allah”, govore:
“Naprotiv, slijedimo ono na čemu smo našli očeve naše.” Zar i kad ih
šejtan poziva kazni seira?
22. A ko preda lice svoje Allahu i on bude dobročinitelj, pa doista se
uhvatio za hvatište najčvršće. A Allahov je konac stvari.
23. A ko ne vjeruje, pa nek te ne žalosti nevjerovanje njegovo. Nama je
povratak njihov, pa ćemo ih obavijestiti o onom šta su radili. Uistinu!
Allah je Znalac onog u grudima.
24. Dajemo im da uživaju malo, zatim ćemo ih natjerati kazni gruboj.
25. A ako ih upitaš: “Ko je stvorio nebesa i Zemlju?” – sigurno će
reći: “Allah.” Reci: “Hvala neka je Allahu!” Naprotiv, većina njih ne
zna.
26. Allahovo je šta je na nebesima i Zemlji. Uistinu! Allah! On je
Neovisni, Hvaljeni.
27. A sve što je drveta na Zemlji da su pera, i more – da se ono
produži nakon toga za sedam mora – ne bi se iscrpile Riječi Allahove.
Uistinu! Allah je Moćni, Mudri.
28. Stvaranje vaše i podizanje vaše je samo – kao duše jedne. Uistinu!
Allah je Onaj koji čuje, Onaj koji vidi.
29. Zar ne vidiš da Allah daje da noć uđe u dan i daje da dan uđe u
noć; a potčinio je Sunce i Mjesec – svakoje plovi roku određenom – i da
je Allah o onom šta radite Obaviješteni?
30. To zato što je Allah – On Istina, i što je ono što prizivaju mimo
Njega, neistina; i što je Allah, On Uzvišeni, Veliki.
31. Zar ne vidiš da plovilo plovi morem s blagodati Allahovom? – da bi
vam pokazao neke znakove Svoje. Uistinu, u tome su znaci za svakog
strpljivog, zahvalnog.
32. I kad ih prekrije talas kao nadstrešice, prizivaju Allaha odani
njegovoj vjeri. Pa pošto ih izbavi na kopno, tad je neki od njih
osrednji. A negira znakove Naše jedino svaki podmukli, nezahvalni.
33. O ljudi! Bojte se Gospodara svog i plašite se Dana kad neće
koristiti roditelj djetetu svom, niti dijete – ono neće biti pomagatelj
roditelju svom nimalo. Doista, obećanje Allahovo je Istina. Zato, neka
vas nikako ne obmane život Dunjaa, i neka vas nikako o Allahu ne obmane
garur.
34. Uistinu! Allah! Kod Njega je znanje Časa. A spušta kišu i zna šta
je u matericama. I ne zna duša šta će zaraditi sutra, i ne zna duša u
kojoj zemlji će umrijeti. Uistinu, Allah je Znalac, Obaviješteni!