TA HA * TA HA
1. Ta. Ha.
2. Nismo ti objavili Kur’an da se mučiš,
3. Nego kao Opomenu za onog ko se boji.
4. Objava je od Onog ko je stvorio Zemlju i nebesa visoka –
5. Milostivog, na Aršu opstojećeg.
6. Njegovo je šta je na nebesima i šta je na Zemlji, i šta je između
njih dvoje, i šta je ispod tla.
7. A ako si glasan u govoru, pa uistinu, On zna tajnu i skrivenije.
8. Allah! Samo je On Bog! Njegova imena su najljepša!
9. A da li ti je stigao hadis o Musau?
10. Kad ugleda vatru pa reče porodici svojoj: “Sačekajte! Uistinu, ja
sam opazio vatru; možda ću vam od nje donijeti glavnju, ili ću kod
vatre naći uputu.”
11. Pa pošto joj stiže, bi pozvan: “O Musa!
12. Uistinu! Ja, Ja sam Gospodar tvoj! Zato izuj obuću svoju. Uistinu
si ti u svetoj dolini Tuwa,
13. I Ja sam te odabrao, zato slušaj šta ti se objavljuje.
14. Uistinu! Ja, Ja sam Allah! Nema boga osim Mene! Zato Mene obožavaj
i obavljaj salat, da Me se sjetiš.
15. Uistinu, Čas je dolazeći, skori je, tajim ga da bi se platilo
svakoj duši ono zašto se trudila.
16. Zato neka te nikako od njega ne odvrati onaj ko u njega ne vjeruje
i slijedi strast svoju, pa da stradaš.
17. A šta je to u desnici tvojoj, o Musa?”
18. Reče: “Ovo je moj štap, oslanjam se na njega i mlatim (lišće) njime
ovcama svojim, a imam ja u njemu druge svrhe.”
19. (Allah) reče: “Baci ga, o Musa!”
20. Pa ga baci, tad gle: on zmija, gmiže.
21. Reče: “Uzmi je i ne boj se. Povratićemo je njenom prvom stanju;
22. I stavi ruku svoju pod pazuho svoje, izaći će bijela, bez
nedostatka – znak drugi,
23. Da bismo ti pokazali veći od znakova Naših.
24. Idi faraonu! Uistinu, on je prevršio.”
25. (Musa) reče: “Gospodaru moj! Proširi mi grudi moje,
26. I olakšaj mi stvar moju,
27. I razveži čvor jezika mog,
28. (Da) razumiju govor moj,
29. I učini mi wezirom iz porodice moje,
30. Haruna, brata mog;
31. Pojačaj njime snagu moju,
32. I pridruži ga u stvari mojoj,
33. Da Te slavimo mnogo,
34. I Tebe spominjemo mnogo.
35. Uistinu! Ti si Onaj koji nas vidi.”
36. (Allah) reče: “Već ti je dato potraživanje tvoje, o Musa”,
37. I doista smo te darovali drugi put,
38. Kad smo objavili majci tvojoj šta je objavljeno:
39. “Ubaci ga u tabut i baci ga u rijeku, pa će ga izbaciti rijeka na
obalu, uzeće ga neprijatelj Moj i neprijatelj njegov.” I bacio sam na
te ljubav Svoju, i da budeš odgajan pred okom Mojim.
40. Kad ode sestra tvoja, pa reče: “Hoćete li da vam ukažem na onog ko
će ga odgajati?” Tad smo te vratili majci tvojoj da ohladi oko svoje i
ne tuguje. I ubio si dušu, pa smo te oslobodili brige. I iskušavali te
kušnjom. Pa si boravio godinama među stanovnicima Medjena, zatim si
došao po odredbi, o Musa.
41. I odabrao sam te Sebi:
42. “Idi ti i brat tvoj sa znakovima Mojim, i ne popuštajte u
spominjanju Mom.
43. Idite faraonu. Uistinu, on je prevršio,
44. Pa mu recite riječ blagu, da bi se on poučio ili pobojao.”
45. Rekoše: “Gospodaru naš! Uistinu! Mi se bojimo da će na nas
preopteretiti ili da će prevršiti.”
46. (Allah) reče: “Ne bojte se! Uistinu, Ja sam s vama dvojicom, čujem
i vidim.
47. Zato mu idite, pa recite: ’Uistinu mi smo dva poslanika Gospodara
tvog, pa pošalji s nama sinove Israilove, i ne muči ih. Doista smo ti
došli sa znakom od Gospodara tvog. A mir nek’ je na onom ko slijedi
Uputu.
48. Uistinu, nama je već objavljeno da će biti kazna nad onim ko
porekne i okrene se.”
49. (Faraon) reče: “Pa ko je Gospodar vaš, o Musa?”
50. (Musa) reče: “Gospodar naš je Onaj koji je svakoj stvari dao
stvaranje njeno, zatim uputio.”
51. (Faraon) reče: “Pa kakvo je stanje pokoljenja ranijih?”
52. (Musa) reče: “Znanje o njima je u Knjizi kod Gospodara mog. Ne
griješi Gospodar moj, niti zaboravlja,
53. Onaj koji je za vas učinio Zemlju bešikom, i utro vam po njoj
puteve, i spustio s neba vodu” – pa smo izveli njome parove bilja
različitog.
54. Jedite i napasajte stoku svoju. Uistinu, u tome su znaci za
posjednike razuma.
55. Od nje smo vas stvorili i u nju vas vraćamo, i iz nje ćemo vas
izvesti drugi put.
56. I doista smo mu pokazali znakove Naše, svakog od njih, pa je
porekao i odbio.
57. (Faraon) reče: “Jesi li nam došao da nas izvedeš iz zemlje naše sa
sihrom svojim, o Musa?
58. Pa sigurno ćemo ti donijeti sihr sličan tome; zato utvrdi između
nas i tebe rok, nećemo ga prekršiti mi niti ti, na mjestu
odgovarajućem.”
59. (Musa) reče: “Rok vaš je dan ukrašavanja, i nek se saberu ljudi
jutrom.”
60. Pa se faraon okrenu, te skova spletku svoj, zatim dođe.
61. Musa im reče: “Teško vama! Ne izmišljajte protiv Allaha laž, pa da
vas kaznom iskorijeni. A doista neće uspjeti ko izmišlja.”
62. Zatim su se prepirali o stvari svojoj međusobno i krili
sašaptavanje.
63. Rekoše: “Uistinu, ova dvojica su samo dva čarobnjaka, žele da vas
izvedu iz zemlje vaše sihrom svojim, i unište tarikat vaš
najprimjerniji.
64. Zato skujte spletku svoju, zatim dođite u saffu. Pa doista će danas
uspjeti ko nadvlada.”
65. Rekoše: “O Musa! Ili da baciš, ili da budemo prvi koji baca?”
66. Reče: “Naprotiv, bacite!” Tad gle: od sihra njihovog učini mu se
konopi njihovi i štapovi njihovi – da oni jure.
67. Tad Musa osjeti strah u duši svojoj.
68. Rekosmo: “Ne boj se! Uistinu ti, ti ćeš biti viši.
69. I baci to šta je u desnici tvojoj! Progutaće ono šta su napravili.
Uistinu, napravili su trik čarobnjaka, a čarobnjak neće uspjeti ma
odakle došao.”
70. Tad se čarobnjaci baciše na sedždu. Rekoše: “Vjerujemo u Gospodara
Harunovog i Musaovog.”
71. (Faraon) reče: “Povjerovaste li mu prije nego vam dopustih?
Uistinu, on je velikan vaš koji vas je naučio sihru. Zato ću sigurno
odsjeći ruke vaše i noge vaše unakrst, i sigurno ću vas raspeti na
stabla palmi. A sigurno ćete saznati koji je od nas žešće kazne i
trajnije.”
72. Rekoše: “Nećemo te odabrati nad onim šta nam je došlo od jasnih
dokaza, i Onim ko nas je stvorio, zato sudi šta ćeš ti presuditi. Samo
sudiš ovaj život Dunjaa.
73. Uistinu, mi vjerujemo u Gospodara našeg, da nam oprosti greške naše
i ono na šta si nas prisilio od sihra. A Allah je Najbolji i
Najtrajniji.”
74. Uistinu, onaj ko dođe Gospodaru svom kao zločinac, pa uistinu,
imaće on Džehennem. Neće umrijeti u njemu, niti živjeti.
75. A ko Mu dođe kao vjernik, već radio dobra djela, pa ti takvi će
imati stepene visoke;
76. Bašče Adna ispod kojih teku rijeke, biće vječno u njima; a to je
plaća onog ko se očisti.
77. I doista smo objavili Musau: “Kreni sa robovima Mojim noću, pa
udari za njih put suh u moru, ne bojeći se sustizanja, niti se
strašeći.”
78. Pa ih je slijedio faraon sa vojskama svojim, te ih je od mora
prekrilo ono što ih je prekrilo.
79. I zaveo je faraon narod svoj, a nije uputio.
80. O sinovi Israilovi! Doista smo vas izbavili od vašeg neprijatelja,
i sklopili ugovor s vama (na) desnom obronku Tura i spustili na vas
mennu i prepelice.
81. “Jedite od dobrih stvari kojima smo vas opskrbili, i ne pretjerujte
u tome pa da na vas padne srdžba Moja. A onaj na koga se spusti srdžba
Moja, pa doista je propao.
82. I uistinu, Ja sam Oprosnik onom ko se pokaje i uzvjeruje i radi
dobro, zatim se uputi.”
83. “A šta te je požurilo od naroda tvog, o Musa?”
84. Reče: “Oni su ti koji su mi na tragu, a požurio sam Tebi Gospodaru
moj, da budeš zadovoljan.”
85. Reče: “Pa uistinu, Mi smo već iskušavali narod tvoj poslije tebe i
zaveo ih je Samirijja.”
86. Pa se vrati Musa narodu svom srdit, tužan. Reče: “O narode moj! Zar
vam nije dao Gospodar vaš obećanje lijepo? Pa zar vam se odužio rok,
ili želite da vas snađe srdžba Gospodara vašeg, pa ste mi prekršili
obećanje?”
87. Rekoše: “Nismo ti prekršili obećanje svojom voljom, nego smo mi
bili natovareni teretima nakita narodnog, pa smo ih ubacili, te je isto
tako bacio Samirijja.
88. Pa im je izvadio tele – tijelo, imalo je ono (moć) mukanja, te
rekoše: “Ovo je bog vaš i bog Musaov – ta zaboravio je.”
89. Pa zar ne vide da im ne uzvraća govor, i ne vlada im štetom niti
korišću?
90. A doista im je rekao Harun još prije: “O narode moj! Njime ste samo
iskušani. A uistinu, Gospodar vaš je Milostivi, zato me slijedite i
poslušajte naredbu moju.”
91. Rekli su: “Nećemo njemu prestati biti odani dok nam se Musa ne
vrati.”
92. Reče: “O Harune! Šta te je zadržalo kad si ih vidio da lutaju,
93. Da me ne slijediš? Pa zar si se suprotstavio naredbi mojoj?”
94. Reče: “O sine majke moje! Ne grabi me za bradu moju, niti glavu
moju! Uistinu, ja sam se bojao da ne kažeš: ’Razjedinio si sinove
Israilove i nisi čekao moju riječ.”
95. Reče: “Pa šta je stvar tvoja, o Samirijja?”
96. Reče: “Opazio sam ono šta nisu spazili, pa sam zgrabio šaku
(prašine) iz traga izaslanika, te je odbacio; a tako me je navela moja
duša.”
97. Reče: “Onda idi! Pa uistinu, za tebe je da u životu govoriš: ’Ne
dotiči.’ I uistinu, ti imaš rok koji te neće iznevjeriti. I gledaj ka
bogu svom, onom kojem si stalno privržen: sigurno ćemo ga spaliti,
zatim ćemo ga sigurno potpuno u more raspršiti.
98. Vaš Bog je jedino Allah koji – nema boga osim Njega – obuhvata
svaku stvar znanjem.”
99. Tako tebi kazasmo neke vijesti, ono što je već prethodilo, a doista
smo ti dali od Nas Opomenu.
100. Ko se od nje odvrati, pa uistinu će on na Dan kijameta nositi
teret.
101. Vječno će biti u njemu. A zlo je opterećenje za njih na Dan
kijameta,
102. Dan kad se puhne u sur, i saberemo zločince Tog dana modre,
103. Tiho će međusobno govoriti: “Ostali ste samo deset.”
104. Mi smo Najbolji znalac onog šta će govoriti, kad rekne tarikatom
najprimjerniji njihov: “Ostali ste samo dan.”
105. I pitaju te o planinama, pa reci: “Smrvit će ih Gospodar moj u
prašinu drobljenjem,
106. Te ih ostaviti ravnicom, pustopoljinom,
107. Nećeš vidjeti na njoj iskrivljenost, niti neravninu.”
108. Tog dana slijedit će pozivača, kojem nema odstupanja i stišaće se
glasovi Milostivom, pa nećeš čuti, izuzev šapat.
109. Tog dana neće koristiti posredovanje, izuzev kome dozvoli
Milostivi, i zadovolji njegova riječ.
110. Zna šta je ispred njih i šta je iza njih, a ne obuhvataju to
znanjem.
111. I poniziće se lica Živom, Samoopstojećem. A doista neće uspjeti ko
je nosio zulm.
112. A ko je radio dobra djela, a on bio vjernik, pa neće se bojati
zulma, niti zakidanja.
113. I tako smo ga objavili – Kur’an na arapskom, i izložili u njemu
neke prijetnje, da bi se oni pobojali, ili da im pobudi opomenu.
114. Pa uzvišen neka je Allah, Vladar, Istinski! I ne žuri s Kur’anom
prije no što ti se okonča objavljivanje njegovo, i reci: “Gospodaru
moj, uvećaj mi znanje!”
115. I doista smo obavezali Adema ranije, pa je zaboravio i nismo našli
u njega odlučnosti.
116. I kad rekosmo melecima: “Padnite na sedždu Ademu”, pa učiniše
sedždu, izuzev Iblisa; odbio je.
117. Tad rekosmo: “O Ademe! Uistinu je ovo neprijatelj tebi i ženi
tvojoj. Zato neka vas nikako ne izvede iz Dženneta, pa da se mučiš.
118. Uistinu, za tebe je da nećeš gladniti u njemu, niti ogoliti,
119. I da ti u njemu nećeš ožedniti, niti suncu izložen biti.”
120. Tad mu došapnu šejtan. Reče: “O Ademe! Hoćeš li da ti ukažem na
drvo besmrtnosti i carstvo koje neće nestati?”
121. Pa njih dvoje pojedoše od njega, te im se ukazaše sew’ati njihovi,
i počeše po sebi krpiti (šiti) nešto lišća džennetskog. I nije poslušao
Adem Gospodara svog, pa je skrenuo.
122. Zatim ga je odabrao Gospodar njegov, pa mu oprostio i uputio.
123. (Allah) reče: “Siđite iz njega oboje – svi! Vi ste jedno drugom
neprijatelj.” Pa ako vam dođe od Mene Uputa, te ko bude slijedio Uputu
Moju, tad neće zalutati, niti se unesrećiti.
124. A ko se okrene od Moje Opomene, pa uistinu će on imati život
tjeskoban, a sakupićemo ga na Dan kijameta slijepog.
125. Reći će: “Gospodaru moj! Zašto si me sakupio slijepog, a već sam
bio onaj koji vidi?”
126. (Allah) će reći: “Tako. Dolazili su ti znakovi Naši, pa si ih
zaboravio, i isto tako ćeš Danas biti zaboravljen!”
127. A tako ćemo platiti onoga ko pretjera i ne bude vjerovao u ajete
Gospodara svog. A sigurno je kazna Ahireta žešća i trajnija.
128. Pa zar ih ne upućuje (to) koliko smo prije njih uništili naraštaja
– hodaju po naseljima njihovim? Uistinu, u tome su znaci za posjednike
razuma.
129. A da nije Riječi prethodne od Gospodara tvog i roka određenog,
sigurno bi bila nužna (kazna).
130. Zato se strpi nad onim šta govore i slavi sa hvalom Gospodara svog
prije izlaska Sunca i prije zalaska njegovog, i neko vrijeme noći – pa
slavi (Ga) i krajevima dana, da bi ti bio zadovoljan.
131. I nikako ne upravljaj oči svoje prema onom šta smo dali da uživaju
parovi od njih – sjaju života Dunjaa – da bismo ih time iskušali. A
opskrba Gospodara tvoga je bolja i trajnija.
132. I naređuj porodici svojoj salat, i istraj na tome. Ne pitamo te za
opskrbu: Mi te opskrbljujemo; a ishod je za bogobojaznost.
133. I govore: “Zašto nam ne donese znak od Gospodara svog?” Zar im
nije došao dokaz onoga šta je u listovima pređašnjim?
134. A da smo ih Mi uništili kaznom prije njega, sigurno bi rekli:
“Gospodaru naš! Zašto nam nisi poslao poslanika, pa da slijedimo ajete
Tvoje, prije no što smo poniženi i osramoćeni?”
135. Reci: “Svako je čekalac, zato čekajte! Pa saznaćete ko su
sljedbenici ravnog puta i ko se upućuje.”